.jpg)
.jpg)
Kada temperatura pređe 30. podeljak, najradije bismo ostali kod kuće ili u nekom drugom klimatizovanom prostoru, gde je temperatura podešena tako da nam savršeno prija. Od te temperature uglavnom nas deli samo jedan pritisak dugmeta, ali da bi se došlo do takvog izuma bilo je neminovno testiranje ljudske dovitljivosti u oblasti rashlađivanja.
Od antičkih rimskih zidova kroz koje su isprepletane mreže cevi sa hladnom vodom, do dopremanja snega i leda sa obližnjih planinskih područja, put ljudske muke sa vrućinama, ne tako davno, izazivao je čak da čitave kompanije i firme tokom leta uzimaju kolektivne odmore. Rad u takvim uslovima zatvorenog prostora bio je izuzetno iscrpljujuć, ako ne i nemoguć.
Improvizovani sistemi rashlade su tokom istorije bili čista privilegija imućnih. Prema podacima Asocijacije za energetske informacije iz 2021. godine, čak 87% američkih domova ima klima uređaj ili neki drugi vid klimatizacije. Masovna proizvodnja klima uređaja u komercijalne svrhe dogodila se tek u 20. veku. Šireći se iz vrelih američkih gradova, kroz bioskope i državne institucije, klima uređaji našli su svoju svrhu i u medicini, kao i u pojedinačnim domovima širom sveta.
Otac klima uređaja, inženjer Vilis Kerijer
Početkom 20. veka visoka temperatura u Bruklinu otežavala je rad jedne izdavačke kompanije. Naime, mastilo se razmazivalo, papir je postajao nekvalitetan. Tadašnji njihov radnik, inženjer Vilis Kerijer odlučio je da pokuša da sastavi mašinu koja će rashlađivati industrijske prostore, takozvani aparat za lečenje vazduha.
Kerijer je predao nacrte koji će kasnije biti svetski priznati kao prvi moderni sastav za klimatizaciju. Ovaj uređaj je odlikovalo izuzetno glomazno postrojenje i korišćenje opasnog amonijaka koji se pod pritiskom kretao kroz bakalarne cevi.
1922. godine dolazi do velikog napretka kada će Kerijer umesto amonijaka, početi s upotrebom bezbednijeg dihloroetilena. Iste godine njegov izum će postati znatno manjih dimenzija i olakšati instalaciju uređaja u porodične domove.
Dalji napredak
1928. godine kada je hemičar Tomas Midgli otkrio gas freon, počelo je njegovo masovno korišćenje u industriji sistemskih klima uređaja, za razliku od prethodnih zapaljivih i opasnih materija koje su se koristile. Freon je učinio klima uređaje neuporedivo bezbednijim za korišćenje u domaćinstvima.
Naredne godine je prvi put instaliran sistem klima uređaja u Belu Kuću. Tako je tadašnji predsednik SAD-a Herbert Hoover bio prvi zvaničnik koji je uživao u komforu svakodnevnice u prijatnoj temperaturi.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, klimatizacija doživljava pravu ekspanziju.
Do danas, došlo je do mnogih izmena u klima uređajima. Njihova cena je znatno pristupačnija, manjih su dimenzija, a o buci da ne govorimo - gotovo su nečujne.
Modele delimo na ON/OFF uređaje, Inverter i Multi Split. Odgovarajući model tražimo na osnovu vrste prostora koji treba rashladiti. Takođe, ukoliko često menjate mesta boravka, prenosni model VOX klima uređaja VPA 14 će vam omogućiti osveženje gde god da se nalazite.
Najzastupljeniji modeli u domaćinstvima su Inverter uređaji. Osim mogućnosti rashlađivanja prostora, ovi klime mogu i zagrevati prostor tokom hladnih dana.
Uz visoku efikasnost, VOX modeli će vam pružiti i primetnu uštedu u potrošnji električne energije, a samim tim doprineti održavanju životne sredine. Svojim elegantnim dizajnom plene prostorom, pročišćavaju vazduh vašeg doma i, naravno, regulišu temperaturu i vlažnost vazduha.
